Pravoslavna crkva Ukrajine u svetskom i regionalnom kontekstu

  • ПЦУ
  • 05.Фев ‘21
  • 0
  • 60
  • 1
Оценить
1 Звезда2 Звезды3 Звезды4 Звезды5 Звезд
Загрузка...

Dragi naši pretplatnici i čitaoci!

“Religije danas” koja je već postala međunarodna zajednica nezavisnih stručnjaka koji su uključeni u praćenje verske i interkonfesionalne situacije u Rusije i svetu, spremni da pruže konsultantske usluge u oblasti odnosa crkve, društva, nacionalnih i nadnacionalnih struktura vlasti, navršava se dve godine, zbog čega se za Vašu pažnju predstavlja drugi godišnji analitički pregled na temu “Pravoslavna crkva Ukrajine u svetskom i regionalnom kontekstu”.

Pravoslavna crkva Ukrajine (PCU) je nastala kao rezultat Ujedinjavajućeg Sabora 15. decembra 2018. godine i odmah je postala kamen spoticanja i početak novog, a verovatno i najvećeg, raskola u modernoj istoriji Pravoslavlja. Ovaj raskol, u izvesnom smislu te reči, još uvek nije pravno formalizovan (barem na nivou laika), međutim on postoji de facto. Štaviše, kao što je prikazano u našoj “Hronologiji događaja” — raskol koji se dešava direktno je povezan sa prirodom nastale “crkve” i postupcima njenih predstavnika.

Tokom protekle dve godine PCU u svom razvoju prošla je već kroz niz faza – brz rast krajem 2018. i sve do aprila 2019. godine, privremena stagnacija, priznanje od strane određenog broja Pomesnih Pravoslavnih Crkava, unutrašnji raskol, koji se mestimično nastavlja do danas.

Brz rast parohija PCU na samom početku bio je obezbeđen uglavnom zbog neverovatnog broja raiderskih zauzimanja hramova UPC MP. Većina sukoba između vernika se događala baš tokom ovog kratkog perioda. Zatim, tokom poslednih godina ukrajinski sudovi su se jednostavno “umorili” od broja izjava od strane vernika UPC zbog nezakonitih aktivnosti aktivista PCU i broja slučajeva raiderskih zauzimanja hramova i drugih nekretnina. Oduzimanje hramova u korist PCU, uključujući i oduzimanje uz podršku lokalnih DUO (državnih uprava oblasti) Ukrajine, nastavljalo se sve do kraja maja 2019. godine, kada je postalo jasno da će radikalno patriotski predsjednik Petr Porošenko ustupiti svoju dužnost umerenijem i tačnijem u spoljnoj i socijalnoj politici Vladimiru Zelenskom. Za neko vreme međucrkveno sučeljavanje u ukrajinskom društvu jenjava. U velikoj meri ovo je bilo zbog činjenice da PCU, kao kreatura predsedničke kadence Petra Porošenko, bila je negativna i oprezna prema Vladimiru Zelenskom (o čemu svedoći govori govornika PCU tog perioda), s druge strane, od januara 2019. godine nijedna Pomesna Crkva, osim Carigradske, nije priznala autokefaliju PCU.

Prekretnica je 12. oktobar 2019. godine, kada su Grčka Crkva, a zatim mesec dana kasnije, Aleksandrijski Patrijarhat, priznali autokefaliju Pravoslavne Crkve Ukrajine. A ako je do ovog trenutka raskol svetskog Pravoslavlja bilo moguče sprečiti, a najradikalnije nastupi od strane govornika PCU i Carigrada zaustaviti, onda nakon ovih delovanja Pomesnih Crkava raskol postaje životna činjenica modernog pravoslavnog društva na globalnom nivou, a njegovo lečenje će u budućnosti, najverovatnije, trajati mnogo decenija. Tada je čak i skepticima međunarodnog crkvenog života postalo jasno kako se religiozni faktor aktivno upliće u političke procese kao destruktivni element koji već koriste globalni igrači za rešavanje njihovih strateških zadataka u međudržavnoj borbi. Od trenutka priznanja PCU sukobi zbog zauzimanja hramova UPC se nastavljaju, iako ne u tako velikim razmerima kao što je bilo na samom početku nakon tzv. Ujedinjavajućeg Sabora.

 Mali broj raider zauzimanja u velikoj meri je bio povezan sa činjenicom da je u 2020. godini PCU počinje da se raspada na dva dela – UPC Kijevskog patrijarhata u licu Filareta (Denisenka) dovodi u sumnju samu činjenicu autokefalije i legitimitet postojanja PCU pod vođstvom Epifanija (Dumenko).

 Većina parohija i, što je najvažnije, parohijani UPC MP ostali su u krilu Majke-Crkve i nisu prešli u PCU. Iako su mnogi govornici PCU, kao i bliski državi religijski naučnici poput Dmitro Gorevogo, tvrdili da je za Ukrajinu dovoljno da se pojave kanonske strukture nezavisne od Moskvi da bi vernici masovno započeli prelazak u novu autokefalnu Crkvu. S tim u vezi, brojni crkve koji su zauzeli aktivisti PCU ostali su prazne, a neke su čak morale biti zatvorene, jer u njima nije bilo nikoga da služi, kao što u stvari nije bilo nikoga ko bi tamo mogao da ode. Istovremeno, aktivisti PCU imali su sukob sa drigim hrišćanskim denominacijama, i ovaj period je već ispunjen raider zauzimanjima ne samo hramova UPC MP, nego i UPC KP, UGKC itd.

Danas je PCU, iako priznata od strane nekih Pomesnih Crkava,  ipak ne predstavlja “monolitnu strukturu” rastrgana unutrašnjim političkim spletkama i sukobima i nije prihvaćena od strane ukrajinskog društva.

 U Godišnjaku br. 2 “Religije danas” pokušali smo da za Vas hronološki sistematizujemo sve društvene sukobe, skandale i dvosmislene izjave predstavnika PCU i/ili uz njihovo učešće. Naravno, uzeli smo u obzir većinu, ali još uvek ne sve događaje. Značajan broj raider zauzimanja hramova ili radikalnih izreka sveštenstva PCU nisu pokriveni medijima ili su pokriveni samo u lokalnim medijima koji nije moguće u potpunosti pročitati i analizirati. Pri tome, akcenat je stavljen ne na stranost i neobičnost ovih izjava i postupaka. U naše vreme uopšte je teško iznenaditi običnog čoveka jednim ili drugim čudnim ponašanjem verskih vođa i vernika. Hronološka studija o formiranju PCU-a pokazuje da je to bio početak svepravoslavnog raskola, a takođe je postala i linija raskida za modernu Ukrajinu. U stvari, građani Ukrajine bili su prisiljeni da biraju između svog građanskog identiteta i svoje vere. Birajući ovo drugo, ponekad su se našli u situaciji hajke, kada su im oduzete hramove, gde su i sami kršteni, krstili svoju decu, otpevali umrle roditelje, a i sami su bili izloženi fizičkom i psihološkom nasilju.

Naš Godišnjak možete pogledati na sljedećim stranim jezicima:

ruskom,

engleskom,

ukrajinskom,

rumunskom,

grčkom

Pdf datoteku možete preuzeti sa donjeg linka

Скачать в формате PDF
Оценить
1 Звезда2 Звезды3 Звезды4 Звезды5 Звезд
Загрузка...

Комментарии (1)

Добавить комментарий
  • Српски језик

    Српско писмо је ћирилица.
    Када неко не зна језик добар му је и превод Google преводиоца. Али такав неписмен превод може и овако важне податке да представи као неинтересанте и небитне.

    Ответить
  • Больше коммертиниев (5)